Dete vam je ušlo u "nezgodne godine", sve manje vremena provodi sa vama, važnije mu je društvo i pokazuje promene u ponašanju, a vi ne znate kako da reagujete? To su neizbežne promene kada dete uđe u period tinejdžerstva, a Srpski telegraf otkriva kako da se najbolje izborite sa njima i omogućite detetu funkcionalan razvoj.

PRIVATNOST JE VAŽNA

Pre ili kasnije, deca će početi da "žive u svom svetu", da vam se ne otvaraju, pa čak i da ne provode previše vremena sa vama. Ovakvo ponašanje je normalno za period tinejdžerstva.

- Potreba mladih je da imaju doživljaj autonomije, odnosno da imaju osećaj slobode i ne žele da roditelji budu prisutni u svakom segmentu njihovog života. Ova privatnost nije ugrožavanje drugih, ali jeste potreba da se u nekoj meri kontroliše sopstveni život. To su stvari koje mogu da zabrinu roditelje, ali su neophodne za razvoj identiteta mladih osoba - kaže za Srpski telegraf psiholog Nevena Čalovska Hercog i dodaje da privatnost tinejdžera često stvara anksioznost kod roditelja, ali da oni moraju da se pomire sa tim jer deca u toj fazi stiču fizičku, emocionalnu, socijalnu i seksualnu zrelost.

Potreba tinejdžera da imaju svoju privatnost je normalna i pokazatelj je generacijskog jaza između njih i roditelja, koji je oduvek postojao. To isto važi i za tajne koje oni čuvaju za sebe.

- Deci, pa i tinejdžerima,važno je da imaju svoje tajne i da ih dele samo sa svojim društvom. To je normalno, i ako to roditelji uvaže, deca će shvatiti da ih oni poštuju kao ličnosti. To će otvoriti teren da mogu slobodnije da se otvaraju. Zbog toga roditelji ne treba stalno da proveravaju i kontrolišu decu u tom uzrastu već da pregovaraju sa njima. Njima se ne može naređivati kao mlađoj deci i komunikacija se mora promeniti u tom uzrastu - objašnjava Čalovska Hercog.

PROMENE I KAZNA

Promene su neophodne, ali neretko dovode do nedoslednog ponašanja. - Roditelji se često zbune kad primete da su se promenili zahtevi, inicijative i ponašanje deteta. Tada se često ukrote i vraćaju se na obrasce ponašanja koje su imali prema deci kada su ona bila pet do 10 godina mlađa - priča psiholog.

Često se desi da se tinejdžeri osmele i da misle da mogu da manipulišu svojim roditeljima. Takvo ponašanje se mora saseći u korenu.

- Roditelji bi trebalo da sve forme dečje manipulacije konfrontiraju kada ih primete. Takvo ponašanje pokazuje da deca nemaju drugi način da dođu do svog cilja, osim manipulacije. Roditelji moraju da saznaju koji je cilj deteta i da zajednički razrade kako da do tog cilja dođu na način koji nije destruktivan. Manipulativno ponašanje ne sme da se toleriše, jer se kasnije veoma teško ispravlja - otkriva dr Čalovska Hercog i kaže da je kažnjavanje dece u tom uzrastu kratkog daha i kontraproduktivno.

- Roditelji će postići više uspeha ako se pozovu na odgovornost dece. Moraju da imaju veru da će se deca ponašati kako treba. Deci je veoma važno da vide u roditeljskim očima uvažavanje, poštovanje i da ih tretiraju kao odrasle. Istovremeno moraju da budu vrlo jasni i dosledni u svojim pravilima, posebno kada su u pitanju trošenje novca, vreme dolaska kući, sistem informisanja, nejavljanje i preuzimanje obaveza. Roditelji ne smeju da se ponašaju kao nadzornici u zatvoru, ali i prevelika ležernost može biti kontraproduktivna - zaključuje Čalovska Hercog.